Impindžment ramena

(subakromialni sindrom)

Subakromialni sindrom ramena je rezultat začaranog kruga trljanja rotatorne mažetne (mišići rotatori ramena) izmedju humerusa (nadlaktica) i akromiona (gornje spoljne ivice ramena). Trljanje dovodi do većeg otoka i daljeg sužavanja prostora, što rezultira bolom i iritacijom.

Šta je rotatorna manžetna i čemu služi?

Rotatorna manžetna predstavlja grupu mišića rotatora (čini ih 5 mišića m.supaspinatus; m.infraspinatus; m.teres major; m.teres minor; m.subscapularis) koji okružuju zglob ramena. Pomaže pri podizanju ruku iznad glave i rotira ruke prema telu i dalje od njega. U ilusrtaciji iznad teksta vidi se da je rotatorna manžetna smeštena u malom prostoru izmedju dve kosti (akromion i humerus). Ovakav položaj je podložan da dovode do „impigementa“ - kačenja izmedju ovih kostiju što dovodi do „impingement syndroma“. Slabost ovih mišica, koja može biti zbog pretreniranosti ili nedovoljne snage prenosi silu opterećenja direktno na zglob, ligamente što dovodi dovodi do ovog sindroma. Oni služe da bi stabilizovali zbog ramena i smanjili opterećenje na kapsulu zgloba.

Kako se impindžment ramena razvija?

Kada su rotatori ramena koji okružuju rame iritirani ili povredjeni javlja se otok koji smanjuje prostor oko rotatorne manžetne što dovodi do trljanja o akromion. U nekim slučajevima izmenjena anatomija akromiona (kljunasti akromion) dovodi do kačenja zglobnih površina, prostor rotatorne manž. postaje još uži. Primarni impindžment javlja se u prostoru ispod akromiona (krov ramena) gde se nalazi tetiva m. supraspinatusa i subakromialna burza (sluzna kesa koja smanjuje trenje u zglobovima i omogučava lakši pokret) gde dolazi do tenditisa (upala tetive m.suprapinatusa) i burzitisa (upala burze) zbog suženog prostora u tom delu ramena javlja se pritisak što za posledicu ima upalu.Sekundarni impindžment nastaje usled slabosti stabilizatora lopatice (m.romboideus; m.seratus anterior) gde dolazi pomeranja glave nadlaktice napred i nagore što smanjuje subakromialni prostor i dovodi do gore navedenog pritiska na meko tkivo.

Ko oboleva od impindžmenta ramena?

Najčešće se javlja kod ljudi koji se bave sportom, često ga nazivaju „plivačko rame“, ali neretko pogadja ljude koji se bave bejzbolom, odbojkom i tenisom. Javlja se kod osoba koji peru prozore, slikaju itd...
Impindžmet ramena nastaje posle povreda, kao što su pad sa ispruženom rukom ili direktno na rame

Koliko je čest impindžment ramena?

Subakromialni sindrom ramena smatra se da je uzrok 44%-65% od svih problema u ramenu koje su praćene bolom.

Koji su simptomi subakromialnog sindroma?

- bol kada je ruka podignuta iznad glave

- bol pri spustanju ruke iz podignutog položaja

- bol tokom lezanja na pogodjenoj strani ramena

- bol koji se širi od prednjeg dela ramena do ruke

- bol tokom noći

- slabost ramena/ruke i stegnutost

Simptomi se razvijaju postepeno tokom nedelja do meseci.

Kako se dijagnostikuje subakromialni sindrom?

Dijagnoza se postiže iz dobro uzete anamneze, istorije pacijenta, fizikalnog pregleda gde se specijalnim ortopedskim testovima (Full Can Test, Neer test, Hawkins Kennedy test) utvrdjuje dijagnoza. Potrebno je uporediti pogodjeno rame sa zdravim ramenom, da se utvrde potencijalne razlike u obimu pokreta, bola, gde se utvrdjuje da je pogodjena strana limiriranija i bolnija prilikom testiranja. Ako postoji sumnja na rupturu (pucanje) mišića rotatora MRI i ultrazvučna dijagnostika se daje kao preporuka.

Kako se leči impindžment sindrom ramena?

Fizikalna terapija je najvažnija kod lečenja subakromialnog sindroma. Kod nas u „Manuelnoj terapiji Pravdić“ raspolažemo sa različitim terapijskim procedurama poput fizioterapijskih procedura (ultrazvuk, elektroterapija,laser) koje kombinujemo sa različitim manuelnim tehnikama. Kod ovog sindroma najbolji rezultati se postižu mobilizacijom zgloba ramena, miofascialnim opuštanjem mišića rotatorne manžetne i dry needling tehnikom gde se vraća pokretljivost i pojačava vaskularizacija zgloba. Važno je raditi na posturalnoj korekciji, vratnoj i torakalnoj mobilizaciji gde se uz ciljane vežbe jačanja stabilizatora ramena i lopatice postižu dugoročno održivi efekti.